Posle deklarisanog homoseksualca nemačkog šefa diplomatije Gvida Vestervelea, koji je prošle nedelje u Beogradu vršio pritisak da Srbija odustane od rezolucije o Kosovu u UN-u, Evropa nam je, prema informacijama koje stižu sa ostrva, poslala još jednog geja.

Prema pisanju londonske štampe, šef britanske diplomatije Vilijem Hejg (49), koji je u utorak srpskoj vladi poručio da povuče ili promeni rezoluciju, jeste „prikriveni gej“!

Prema govorkanjima koje je Hejgov kabinet juče bio prinuđen da javno demantuje, britanski ministar inostranih poslova je u emotivnoj vezi sa Krisom Majersom (25) koga je nedavno postavio za svog savetnika, iako je prekobrojan i nema reference za ovaj visoki položaj u vladi. Međutim, kako prenose britanski mediji, Majers je juče podneo ostavku zbog „velikog pritiska“! Prema informacijama „Alo!“, on nije sa svojim šefom dolazio u Beograd iako je mogao da ima službeno pokriće za to „romantično“ putovanje. Zanimljivo je da ni Vestervele u Beograd nije poveo svog partnera Mihaela Mronca, a razlog je to što Gvido, prema sopstvenom priznanju, izbegava da vodi partnera u homofobične zemlje. Kako piše londonski „Dejli mejl“, nagađanja u javnosti da je Hejg homoseksualac izazvala je Majersova fotografija sa ministrom, snimljena pre godinu dana, na kojoj se vidi kako opušteno šetaju u blizini Ministarstva inostranih poslova u Vestminsteru. Iako je zbog štednje broj savetnika ograničen, Hejg je imenovao Majersa koji mu je bio vozač u izbornoj kampanji. Hejgov kabinet je u ponedeljak, za vreme njegove posete Beogradu, izdao vanredno saopštenje u kome je glasine o prirodi ministrovog odnosa sa specijalnim savetnikom nazvao „neosnovanim i skarednim“. Ova reakcija došla je nakon informacija da je ministar za vreme izborne kampanje sa svojim tadašnjim vozačem Majersom proveo noć u dvokrevetnoj hotelskoj sobi. Ministar je juče priznao da je u nekoliko navrata tokom kampanje delio sobu s Majersom, ali je demantovao da je homoseksualac. U veoma ličnom pismu je naveo da je sa suprugom Fion u srećnom braku, ali da je ona imala nekoliko pobačaja zbog čega nemaju dece. Ministar Hejg se 1997. godine oženio Fionom (42), a njegovi savetnici, pre imenovanja Majersa, bili su Bosanka Arminka Helić i Denzil Dejvidson. „Alo!“ je juče pisao o prevelikom uticaju koji, prema priznanju britanskih analitičara, Helićeva ima na šefa diplomatije koji je preko nje i Pedija Ešdauna povezan sa najekstremnijim delom Bošnjaka, čiji je politički predvodnik član Predsedništva BiH Haris Silajdžić.

Azdejković: Gvido je lepši, Hejg je mator!

Predsednik Gej-lezbijskog info centra Predrag Azdejković smatra da je po privlačnosti između Vestervelea i Hejga - gotovo mrtva trka!

- Uh… Iako su mi obojica antipatični iz političkih razloga, ako bih baš morao da biram, onda bi mi simpatičniji bio Gvido, pošto je mlađi. Onaj Englez mi deluje mnogo matoro… Iskreno, izbor nije baš neki, a iz tog društva najbolji frajer je Gvidov muž Mihael Mronc - kroz smeh je prokomentarisao Azdejković, a na pitanje šta misli o tome što britanski ministar spoljnih poslova uporno demantuje da je gej, kaže:

- To me najmanje ne zabrinjava, mi se baš nešto i ne ubismo da ga „primimo u klub“…

Ministar za ljudska i manjinska prava, Svetozar Čiplić, izjavio je, tako, kako veruje da će Povorka ponosa biti uspešno organizovana, jer su pretnje i opasnosti za njeno održavanje – daleko manje!

- Ove godine, okolnosti su potpuno izmenjene. Organizatori su imali sastanke sa političkim partijama i poslaničkim grupama, primoravši političare i stranke da se izjasne o Paradi ponosa. Uz to, i policija se, u znatnoj meri, razračunala ili ušla u obračun sa onima koji izazivaju nasilje propagirajući netoleranciju – procenio je Čiplić i najavio da će taj događaj biti upriličen u septembru ili oktobru.

Podršku paradi homoseksualaca, nadalje, dali su i Vensan Dežer, šef misije EU u Srbiji, Darko Runić, direktor Agencije za saradnju sa NVO i evropsku harmonizaciju Beograda, Marko Karadžić, državni sektretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, te predstavnici JUKOM, Helsinškog odbora za ljudska prava, brojnih nevladinih organizacija, ali i glumci Srna Lango, Mirjana Karanović, Dragan Bjelogrlić, Irfan Mensur, Lena Bogdanović… Pridružili su im se i reditelji Maja Uzelac, Mladen Đorđević i Janko Baljak, kao i slikarka Biljana Cincarević, odnosno voditeljka Luna Lu.

Srpski nacionalisti, međutim, već devet godina, otvoreno se protive javnom pojavljivanju homoseksualaca i fizički sprečavaju njihovo „paradiranje“. Mladen Obradović, generalni sekretar Otačastvenog pokreta „Obraz“, kaže kako je „svima dobro poznato da je ogromna većina srpskog naroda protiv održavanja takve manifestacije“…

Nije rajna šte će se desiti ukoliko organizatori te parade, ali i režim koji ih podržava, silom pokušaju da nametnu širenje nemorala, kojem se narod odlučno protivi. Naglašavamo da, ni po koju cenu, nećemo dozvoliti održavanje parade srama, a njeni organizatori snosiće isključivu odgovornost za sve što se tamo bude dogodilo. Ako misle da nekažnjeno mogu da guraju prst u oko našem narodu, neka znaju da „Obraz“ to neće dozvoliti. Pozivamo ih, zato, da još jednom dobro razmisle o svemu i poručujemo „Čekamo vas“ – poručuje Obradović.

I Demokratska stranka Srbije pozvala je organiztore da odustanu odo državanja Povorke ponosa, procenjujući kako „nema nikakvog razloga da homoseksualci u Beogradu prave parade, kojom neće poboljšati svoj položaj, već samo nepotrebno izazvati odijum javnosti“. DSS, nadalje, smatra da „seksualno opredeljenje pripada intimi svakog pojedinca, pa gej populacija može održavati sastanke na bilo kom drugom, zatvorenom mestu, odnosno da izaberu salu i tamo se druže“! Ivan Ivanović predsednik organizacije „Naši“, opet, najavljuje da će – istog dana kad i Parada ponosa – u Beogradu biti organizovan miran protest.

Napisali smo „Narodni proglas“, u kojem pozivamo sveštenike, vojsku i policiju, radnike i seljake, studente i navijače… da se odazovu i spreče paradu. Zaista ne mogu da garantujem da neće doći do incidenata. Pisalo smo pismo i Svetom arhijerejskom sinodu, pa ima indicija da će najverovatnije, biti upriličena i litija koja će, 20. septembra, krenuti kroz Beograd. Ipak, nadamo se da parada neće bi biti održana – veruje Ivanović.

Pri svemu tome, u Srbiji danas postoji deset gej organizacija: u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu. Udruženje građana „Gej strejt alijansa“ vodi Lazar Pavlović, u statusu v.d. predsednika; Boban Stojanović predsednik je „Kvirija centra“, a Predrag Azdejković čelnik „Gej lezbijskog info centra“. Njih trojica jedini se javno eksponiraju kao gej aktivisti…

Kod žena, najpoznatiji su „Labris“, grupa za lezbijska ljudska prava, osnovan u Beogradu još 1995, te novosadska grupa „NLO“, sa stažom od oktobra 2004. godine. Njih predstavljaju feminističke aktivistkinje Biljana Stanković – Lori, Veronika Mitro, Čarna Ćosić i Alisa Kockar.

Niko tačno ne zna koliko ima homoseksualaca u Srbiji. Iako gej aktivisti tvrde da ih, sa lezbijkama i transvestitima, ima oko pola miliona, Miša Vacić iz pokreta „1389“ uveren je kako u Srbiji ima veoma malo homoseksualaca.

Gej pokret čini grupa od njih stotinak, organizovanih u desetak organizacija, pa se isti ljudi upisuju u svako pojedinačno članstvo. Ali, da bi se prestavili kao masovni pokret, sabiraju i simpatizere iz redova ekstremne levice, aktiviste omladine LDP, pa i neke članove nevladinih organizacija. Dakle, reč je o prevari iz koje izvlače i fingiranje masovnog ugrožavanja ljudskih prava i homoseksualnih prava. Da sve bude još prozirnije, ljudi koji se predstavljaju kao organizatori Parade ponosa nisu legitimni predstavnici srpskih homoseksualaca – tvrdi Vacić.

Njegove reči, na svoj način, potvrđuje i Predrag Azdejković, prvi čovek „Gej-lezbijskog info centra“, kada kaže: „Broj ljudi koji su aktivni u našim organizacijama veoma je mali“!

I, zaista, lideri ovih grupa smatraju kako je njihova misija, zapravo, promovisanje i zaštita ljudskih prava građana i građanki Srbije, a posebno ljudskih prava LGBT osoba: gej muškaraca, lezbijki, biseksualaca, transrodnih, transseksualnih i interseksualnih lica. Generalne vrednosti za koje se zalažu su ravnopravnost, solidarnost, tolerancija i nenasilje!

Zvanično, u Srbiji je muški homoseksualizam bio zakonom zabranjen do 1994, a ženski nije ni pominjan – kao da ne postoji. U leto te godine, u Krivičnom zakonu ukinuta je odredba da je seksualni odnos između dvojice punoletnih muškaraca, zasnovan na obostranom pristanku, krivično delo koje se kažnjava kaznom zatvora do jedne godine. Izmena propisa usledila je iako, do tada, u Srbiji niko i nikada nije bio uhapšen na osnovu takve odredbe.

Uprkos tome, gej aktivisti insistiraju da su oblasti u kojima oni, skupa sa lezbijkama, žele promene zapravo tradicionalne vrednosti, koje nacionalisti i pravoslavci smatraju nedodirljivim i neranjivim. Konkretno, to su porodica, policija, zdravstvo, obrazovanje, mediji, poslodavci, centri za socijalni rad, političke partije i nevladine organizacije. Jedini problem je što se, na taj način, pokret homoseksualaca direktno meša u politiku i javni život Srbije.

Opet, njihovi protivnici smatraju da su pitanja gej ljudi njihova intimna, a ne javna stvar, te da nisu za ulicu, još manje za – paradu!

Dakle, srpska javnost – i posle deset godina od demokratizacije društva – ima izrazito negativan stav prema gej populaciji. Većina građana smatra da je homoseksualnost bolest, pa nacionalisti, čak, ne prihvataju da oni budu i dobrovoljni davaoci krvi: „Ne treba nam krv od lezbijki“ – poručuju nacionalisti.

Malo koga zanima što su lezbijke iz grupe „Labris“, još 2005, od Srpskog lekarskog društva dobile uverenje kojim se potvrđuje zvaničan stav Svetske zdravstvene organizacije – da istopolna orijentacija, odnosno homoseksualnost, nije bolest.

Tu netrpeljivost potvrdila je i anketa koju su, u martu 2010, sproveli „Gej strejt alijansa“ i „Centar za slobodne izbore i demokratiju“.

„Homoseksualnost je opasna pojava za društvo“ smatra 56 odsto anketiranih građana, dok 67 procenata smatra da je Crkva u pravu kada osuđuje pojavu homoseksualnosti… „Država treba da radi na suzbijanju homoseksualnosti“ – izričito je više od polovine, dok 38 odsto ljudi obuhvaćenih istraživanjem veruje kako je „sve to zapadna izmišljotina, kojom se žali uništiti porodica i naša tradicija“. Na kraju 47 procenata anketiranih uvereno je kako „problem homoseksualnosti nameću razne nevladine organizacije, koje na tome zarađuju“…

Anketa, nadalje, potvrđuje i pretežno negativan stav javnosti prema Paradi ponosa, odnosno ravno 45 odsto ispitanika vidi gej smotru kao vrstu provokacije. Ipak, protiv homoseksualaca ništa protiv nema čak svaki šesti građanin.

- Smatramo da je nasilje društveno neprihvatljivo ponašanje, iako, istorija moderne Srbije, zapravo, istorija nasilja nad svima, u kojoj su elite beskrupulozno trošile ljudske živote i kršile prava građana. Konflikti u Srbiji moraju početi da se rešavaju nenasilnim putem i moraju biti prepoznati kao šansa za rešavanje problema, a ne za međusobno uništenje često i veštački suprotstavljenih strana – smatra lider „Gej strejt alijanse“, Lazar Pavlović.

Praksa je, međutim, sasvim drugačija. Zbog pretnji ekstremista i nacionalista, parada je obustavljena četiri puta: 2001, 2004, 2008 i 2009. godine. Pre dve godine, čak, čule su se i glasine da će – povodom „Eurosonga“ – u Beograd doći još 20.000 homoseksualaca iz Evrope i sveta, što je dodatno podgrejalo netrpeljivost prema ovom delu populacije.

Iste godine, pokrenuli smo kampanju „Ljubav na ulice! Huligane u zatvore“, u znak protesta zbog odsustva političke volje da se homoseksualcima pomogne. Da bi realizovali slobodu okupljanja koju nam garantuje Ustav, nama je neophodna zaštita policije, koju oni ne mogu da nam obezbede. Pripadnici pokreta „Obraz“, u više navrata, i putem stranih medija, pretili su da će „ulicama Beograda biti prolivena krv svih homoseksualaca“… Inače, svaka četvrta osoba homoseksualnog opredeljenja doživi neku vrstu napada, fizičkog ili psihičkog – potvrdio je Boban Stojanović, lider „Kvirija centra“.

Slične rezultate pokazalo je i istraživanje ženskog udruženja „Labris“, odnosno i oni tvrde kako je čak četvrtina gej populacije u Srbiji izložena nekom obliku nasilja na javnom mestu.

Naravno, to nije sve. Posredstvom interneta, gej populaciji stižu pretnje i plasiraju se dezinformacije kako će se ovogodišnja Povorka ponosa održati 19. septembra, u organizaciji samozvanog „LGBT foruma Srbije“. Protivnici homoseksualaca, posredstvom globalne komunikacijske mreže, pozivaju se da „pokvare priredbu“. U jednoj skorašnjoj „objavi datuma parade“, najavljeno je, čak, i paljenje srpske zastave, čime bi se ponovio prošlogodišnji scenario napada na homoseksualce.

Nisu, međutim, svi u Srbiji agresivni. Ne malo je ljudi koji ne pripadaju važnost gej pokretu, smatrajući kako je to samo nova, pomodna sekta za pravljenje para. Jer, na Zapadu je gej pokret veoma snažan – posebno u muzičkoj i modnoj industriji.

Njihova kupovna moć u SAD procenjuje se na 800 milijardi dolara. Taj argument korišćen je i u diskusiji o gej brakovima u SAD, s obzirom na to da se na njihovim svadbama može mnogo zaraditi. Uostalom, mnoge evropske metropole zarađuju milione na gej paradama, ali meni se pomali gadi to mešanje para i ljudskih prava – iskren je Predrag Azdejković, ukazujući da su danas sve slavne osobe, koje javno podržavaju gej prava, postale homoseksualne ikone.

Među onima koje gej populacija neizmerno voli su : Madona, Šer, Kajli Minog, Ledi Gaga, Sindi Loper, Barbra Strajsend… U Srbiji vlada slična moda, pa se tvrdi kako „poseban ugled“ uživaju Čedomir Jovanović, Novak Đoković, Milan Stanković, Jelena Karleuša, Biljana Srbljanović, Biljana Cincarević, Lena Bogdanović, Bebi Dol, Aleksandra Kovač, Marina Perazić…

Na kraju, ako je suditi po promotivnim skupovima, ovogodišnju Paradu ponosa organizovaće „Gej strejt alijansa“, uz pomoć „Kvirija centra“, Nacionalnog demokratskog instituta i holandske Narodne partije za slonodu i ravnopravnost?! Datum još nije utvrđen, mada je – posle podrške predsednika države – Lazar Pavlović izjavio da je sazrelo vreme za konkretizaciju te „verbalne podrške“.

Održavanje Parade ponosa sagledavamo kao održavanje jednog duha metropole, koji Beograd zaslužuje. Prestonica bi, uostalom, od toga imala i direktnu korist. Kao što zanimljiva arheološka izložba, muzejska zbirka, sportska ili kulturna manifestacija privlače turiste, prijateljska atmosfera prema gej populaciji može biti primamljiva za dolazak turista, otvaranje zemlje prema Evropi i svetu, te stvaranje pozitivne slike o Srbiji – izjavio je Boban Stojanović, iz „Kvirije“.

Izvesno je, međutim, da se samo nagađa kako bi datum održavanja ove Povorke mogao biti 31. oktobar. Organizatori, naime, još skrivaju termin i mesto ovogodišnje smotre srpskih homoseksualaca jer se, kako saznajemo, aktivisti gej pokreta svađaju da li da Paradu održe u centru Beograda – zarad veće medijske promocije – ili ispred palate „Srbija“, na Novom Beogradu, gde bi bezbednost učesnika bila uporedivo veća?

Tajna organizacija?

Glavni organizator Parade ponosa, po svemu sudeći, biće „Gej strejt alijansa“, ali je paradoksalno da se njeni čelnici – Boris Milićević i Lazar Pavlović – iako se javno deklarišu kao borci za ljudska prava, što se leto više bliži kraju, uglavnom ponašaju kao lideri kakve tajne organizacije. Jednostavno, nije moguće dobiti bilo kakvu informaciju o njihovim namerama i očekivanjima, a – sasvim je izvesno – ne može se baš sve podvesti pod „neophodnu konspiraciju“ zarad bezbednosti potencijalnih učesnika. Uostalom, obaveštavanje javnosti takođe je jedan od bitnih segmenata svake organizacije bilo kojeg događaja: od promenjenog režima saobraćaja, do lokacije koju će oni nezainteresovani moći bar da zaobiđu. Ili u „Gej strejt alijansi“ misle i žele drugačije…

Politički poeni

Istraživanja su pokazala da homoseksualce najviše podržavaju LDP, DS, naprednjaci i SPS, a najviše ih osporavaju glasači Srpske radikalne stranke i DSS. Naravno, ni ova podrška nije bez političke koristi, jer je gej zajednica svojevremeno izjavila kako podržava Čedomira Jovanovića, ali da „nema ništa protiv Borisa Tadića i DS“, te da je naprednjak Tomislav Nikolić „sasvim prihvatljiv zato što je svoj stav prema ovoj populaciji pokazao angažovanjem u kampanji Marije Šerifović“!

Za uzvrat, gej pokret traži svoje mesto na političkoj sceni, nameran da utiče na donošenje ili dopune Zakona o porodici, Antidiskriminacionog zakona, kao i Zakona o ravnopravnosti polova i izradi Nacionalnog plana aktivnosti za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti.

Oruđe NATO i EU

Pederski pokret čista je političko-marketinška tvorevina – tvrdi Miša Vacić, iz organizacije „1389“. Jer, reč je o još jednom perfidnom oruđu i oružju NATO i EU, za pokoravanje suverenih nacija u Evropi. Njihovi predstavnici zapravo su politički aktivisti militantnih, ultra levih, ekstremno liberalnih i kvazi građanskih marginalnih grupa u Srbiji. To su plaćenici sa jasno izrežiranim scenarijima delovanja i nemuštom ulogom ugnjetene žrtve… Pederi nikada nisu bili posebno ugroženi u Srbiji i nema govora o bilo kakvoj sistemskoj propagandi. Srpsko društvo, shodno tradiciji pravoslavlja, veoma poštuje pravo privatnosti, tako da se decenijama niko nije bavio homoseksualcima, niti radio protiv njih.

Predrag Azdejković, prvi čovek „Gej-lezbijskog info centra“

Sumnjiva državna podrška

Sagovornik „Arene 92“ je aktivista gej pokreta, koji je direktno učestvovao u organizaciji razgovora homoseksualaca sa predsednikom države. Predrag Azdejković, istine radi, karakterističan je i kao jedini gej lider koji se odazvao pozivu za razgovor, pa smo ga, na početku, pitali kako definiše gej pokret i koliko članova, odnosno simpatizera imaju?

Pokret čine sve osobe, bez obzira na seksualnu orijentaciju, koje aktivno rade na poboljšanju položaja gej-lezbijske populacije u Srbiji. Broj simpatizera je nekoliko desetina hiljada i to su ljudi koji nam daju verbalnu podršku na raznim forumima. Veoma malo nas je aktivno u gej organizacijama, a broj onih gej osoba koje seju da se, bez skrivanja, pojave u medijima je jednocifren.

* Ima li razlike između gej i lezbijskog pokreta?

Svuda u svetu, pa i u Srbiji, postoji izražena razlika, pa su muške i ženske grupe mahom razdvojene. Statistike pokazuju da gej muškaraca ima više nego lezbijki, ali je u Srbiji njihov pokret jači i duže postoji. Moje iskustvo pokazuje da je lezbijski pokret konzervativniji, jer je često baziran na feminizmu i, ponekad, ume da zastrani u mržnju prema muškarcima.

* Ko je organizator Parade ponosa i koliko će ona koštati građane Srbije?

Naš „Gej lezbijski info centar“ pasivno podržava Paradu, a glavni organizator je „Gej strejt alijansa“. Ostale grupe, aktivno ili pasivno, podržavaju ili ignorišu događaj. Inače, sama povorka, u najjednostavnijoj formi šetnje Beogradom, ne zahteva budžet, ali će država morati da odvoji veliki novac kako bi obezbedila sigurnost učesnika…

* Gde će Parada biti održana i kada?

Tačan datum još nije određen, a i kada se utvrdi mislim da će se čuvati u tajnosti. Predsednik Tadić nam je rekao da je centar Beograda jako rizičan i preporučio plato ispred palate „Srbije“, koji može dobro da se obezbedi. Prošlogodišnji organizatori nisu hteli ni da čuju za tu opciju i zahtevali su isključivo centar Beograda, pa se nadam da će ovogodišnji biti mudriji i spremni na kompromise.

* Koliko učesnika očekujete iz sveta, a koliko iz Srbije?

Naš Gej lezbijski pokret, tokom godina, pokazao se nesposobnim da organizuje paradu, tako da su stranci digli ruke od nas. Prošle godine bilo ih je svega nekoliko desetina, pa ne verujem da će se i ove skupiti više od hiljadu istomišljenika.

*Kakav otpor očekujete, s obzirom na to da građani ne odobravaju gej pokret?

Apelujem da se ne pribegava nasilju. Tu, pre svega, mislim na navijače i ekstremiste, mada očekujem da ove godine policajci „treniraju strogoću“ prema onima koji budu pokušali da nasilno prekinu Paradu. Podsetiću, 2001. čuvari reda mirno su posmatrali šta se dešava… Inače, ja nisam ljubitelj policije, niti nasilnih rešenja, pa mi se ne dopada da neko batinama brani moja ljudska prava.

* Šta podrška predsednika Tadića i nekoliko ministara znači za vas u gej pokretu?

To mi je vratilo samopouzdanje, jer nas kolege, gej aktivisti iz okolnih zemalja, gledaju potcenjivački i sa visine. Sada, konačno, i mi imamo s čime da se hvalimo. Nadalje, poslata je poruka javnosti kako je gej-lezbijska populacija sastavni deo srpskog društva, koji zaslužuje poštovanje i ima svoja ljudska prava. Ali, ja se ponekad plašim tolike državne podrške. Nešto je tu meni, ipak, sumnjivo…

* Da li je Parada ponosa samo propagandna priredba, da bi Srbija svetu pokazala kako je moderna…

U to nema nikakve sumnje. Za manje od godinu dana, čitav državni aparat i skoro sve političke partije počele su da podržavaju gej paradu. Tolika podrška je licemerna u državi gde gej parovi nemaju nikakva prava. Predstavlja se kako mi nemamo nikakvih drugih problema i jedino nam je važno da paradiramo. Povorka može biti i događaj koji ništa neće promeniti, a da država potom, može da nas stavi na led i kaže: „Eto, dobili ste paradu, a sad – čistac“!

M. Lopušina
Arena 92 – broj 33 – 31. avgust 2010.

Danas Srbijo, ti ponosna budi
nek ti srce ispuni milina
Danas Srbijo, ženiš svoje sinove

Srbija za svoje sinove živi
u životu jednu želju ima
Da dočeka, da oženi sinove

Danas Srbijo, ti si puna sreće
digni čašu i nazdravi svima
Danas Srbijo, ženiš svoje sinove

Nakon hladnog tuša bio je kao nov i spreman za akciju. Obukao je ne tako novo odelo domaće proizvodnje, bele čarape i crne cipele. Kad se dogovarao sa Ivanom oko svadbe dogovorili su se da bude skromna, jer ne žele da to preraste u rođendan Heidi Janković. Nije imao tremu, jer mu je srce govorilo da čini časnu stvar.

Miša 1389 i Ivan Naši su se već nekoliko godina zabavljali, organizovali zajedničke akcije i svi su se već pitali kada će već jednom da se sjedine. Dok je Miša bio u zatvoru, Ivan je po celoj Srbiji pisao grafite „Istina za Mišu“ i često ga posećivao.

Svatovi su se već okupili i bili su spremni da krenu po drugog mladoženju u Aranđelovac. Ušao je u okićenu limuzinu i krenuli su na put. Pratila ih je velika gužva i zastoji na putu, što nije bio dobar znak. Miša je malo odspavao u kolima, da prikupi što više energije kako se ne bi obrukao u tazbini.

Kada su svatovi stigli pred Ivanovu kući, pred Mišom je bio težak zadatak. Morao je iz puške da skine jabuku, jer inače od venčanja nema ništa. Jabuka je bila toliko visoko da je tek iz trideset i nekog puta to uspeo. Ivan je već hteo da digne ruke od svega i da skine venčanicu. Na kraju je shvatio da njegov izabranik nije Arkan, a on nije Ceca, tako da je nastavljeno sa feštom.

Venčanje je zakazano u Pres centru Udruženja novinara, što je mnoge iznenadilo, jer se ovaj pobožni mladi par odlučio samo za građansko venčanje, dok je crkveno otpalo. Zli jezici kažu da je pop odbio da ih venča, jer su grešni. Usledilo je još jedno iznenađenje jer su se mladenci odlučili i za modernu i progresivnu opciju kada su u pitanju prezimena. Svako je svome dodao prezime ovog drugog i tako su nastali „Naši 1389“. Na kraju mladenci su se izljubili, potpisali ugovor o saradnji i krenuli na svečani ručak.

Sve je išlo glatko i po planu sve do trenutka kada su mladenci ustali da seku svadbenu tortu. U tom trenutku krenuo je da duva strašan vetar, da se tresu prozori, na sekunde je nestajala struja. Svatovi su se uplašili, i iznenada uz prasak otvoriše se vrata sale i u nju ušeta Mladen Obraz sa svojim letećim majmunima.

- Pomaže Bog, braćo moja. Da niste možda nešto zaboravili?

Mladenci su sa strepnjom gledali u Mladena i njegove leteće majmune.
- Da niste možda zaboravili da me pozovete na vaše sjedinjenje?
- Pa, pa, mi smo mislili - počeo je da muca Miša.
- Tišina dok govorim. Za ovo ima da mi platite.

Podigao je ruke i počeo njima da mlati po vazduhu, kao da priziva duhove. Njegovi majmuni su počeli da lete u krug, a on je počeo da izgovara kletvu:

- Kad napunite 40 dana veze, naletećete na vreteno Republičkog javnog tužioca Slobodana Radovanovića, koje će vas ubosti u dupe. Pašćete u dubok san iz koga se nećete buditi makar sto godina, dok vas ljudi i ova zemlja ne zaborave.

Završio je sa kletvom i nestao iz prostorije kao i što se pojavio. Iznenada i uz prasak.

- Joj, šta ćemo sad, kukao je Miša Naši 1389.
- Ne brini, sjebaćemo ga, sad smo jači od njega. Samo da znaš, sve je ovo tvoja krivica. Lepo sam rekao da ga pozovemo na svadbu, a ti nisi hteo. Eto ti ga sad - brecao se na svog bračnog partnera Ivan Naši 1389.
- Eeeeee, da smo se venčali u crkvi, sve ovo se ne bi dogodilo - mudro je shvatio Miša.

Bila je to njihova prva bračna svađa. Šta će dalje dešavati sa ovim mladim i svakako neukusnim bračnim parom, pokazaće vreme. Da li će se ispuniti Mladenova kletva? Neće, ipak je ovo Srbija.

Nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele već šest godina se javno deklariše kao homoseksualac, a prilikom posete Beogradu nije poveo svog partnera Mihaela Mronca pošto svog pratioca ne vodi u homofobične zemlje. Vestervele je ranije u jednom intervjuu izjavio da najčešće na službena putovanja vodi svog dečka sa kojim je u vezi od 2003. godine i sa kojim živi, osim ako je reč o državama u kojima pretežno vlada radikalan stav prema homoseksualcima.
- Želimo da promovišemo ideju tolerancije u svetu, ali ne želimo da postignemo suprotan učinak zbog nerazumnog ponašanja - rekao je Vestervele, objašnjavajući zašto njegov dečko propušta neka njegova putovanja.

Hetero-lobi

Predrag Azdejković, naš najpoznatiji gej aktivista, kaže da je razumljivo što Vestervele nije došao u Srbiju u pratnji svog dečka, pošto sigurno ne bi naišao na razumevanje javnosti i srpskih političara jer, kako kaže, u Srbiji se čak ni gej aktivisti ne pojavljuju u javnosti sa svojim partnerima. On zato ističe da je nerealno očekivati da će se u skorijoj budućnosti pojaviti srpski Vestervele, političar koji bi se javno deklarisao kao homoseksualac, kao i da srpsku politiku, i pored svih tračeva, ipak vodi hetero-lobi.

- Ne vidim da bi neki političar koji bi javno rekao da je gej mogao da pobedi na nekim izborima, niti da se progura do visoke pozicije. To jedino može da se dogodi ako on uspešno krije svoje opredeljenje, da se to krije u uskom krugu njegovih prijatelja ili možda čak partijskih kolega, a da to, ipak, ostane tajna za javnost. Voleo bih da vidim ozbiljan politički skup gde će neki naš političar da se pojavi sa svojim partnerom i da kaže „evo, mi smo došli”. To se neće dogoditi uskoro. Dok ja ne postanem ministar - najavljuje Azdejković.

Političari metroseksualci

Pre nekoliko godina internetom je kružio spisak inicijala javnih ličnosti koje su navodno homoseksualci, što je tada podiglo buru u javnosti, ali ničiji identitet nije javno potvrđen.

- Za mnoge sam političare čuo da su homoseksualci, ali to je uvek na nivou priča. Postoji samo jedan način da se zaista za nekog zna da je homoseksualac - ako on to javno izgovori. Sve ostalo su samo nagađanja. Čak i ako neko ima seksualno iskustvo sa istim polom, to ne znači automatski da je homoseksualac. Sve je teže napraviti razliku, mnogo je naših političara koji postaju metroseksualci i vode računa o sebi - kaže naš sagovornik.

Inače, sve češće pojavljivanje gej političara u svetskim vladama stvara problem diplomatskim protokolima, pa je tako dečko Gvida Vestervelea prilikom posete Japanu prošao protokol za dame. Mihael Mronc, inače sportski menadžer, morao je da provodi vreme sa ženom japanskog premijera u obilasku muzeja i u šopingu.

Od Petra Živkovića do Sanadera

U Hrvatskoj se za donedavnog premijera Ivu Sanadera pričalo da ima „homoseksualnu prošlost”, a zabeleženo je da ga je voditelj na televiziji pitao za seksualno opredeljenje, posle kog je usledio, kako su mnogi protumačili - neodređen odgovor. Što se tiče srpske istorije, zabeleženo je da se svojevremeno za predratnog generala i predsednika vlade Petra Živkovića, koji je bio blizak sa kraljem Aleksandrom, govorilo da je „s one strane”. Aleksandrov stariji brat Đorđe, koji je abdicirao od prestola, u svojim memoarima je zabeležio njihovu svađu: „Čudo me nisi uporedio sa Pašićevim sinom, koji juri žene po Evropi dok Srbija ratuje, ili sa tvojim prisnim prijateljem Petrom Živkovićem. On doduše ne juri žene. Ali je u pozadini. Pričuvaj malo svoje vojnike od njega.” Istorija beleži i da je crnogorski kralj Nikola kažnjavao homoseksualce tako što ih je gurao u bačve sa fekalijama kako bi „videli gde ulazi njihova muškost”.

Uredništvo „gayecho“ portala izdalo je uverenje o heteroseksualnosti Mladenu Raduloviću, bivšem vereniku Seke Aleksić i aktuelnom izabraniku Anabele Bukve.Kako se navodi u njihovom saopštenju, nakon što je Đole Đogani u medijima rekao da je Radulović homoseksualac, zbog čega je navodno tužen, uredništvo sajta je reagovalo i nada se da će uverenje biti krunski dokaz u tom procesu. Isti papir svojevremeno je izdat Mariji Šerifović i Milanu Stankoviću, a Predrag Azdejković uputio je poziv javnim ličnostima da mu se jave ukoliko imaju slične probleme, pa će i oni dobiti uverenje da su strejt.

Naši političari možda nisu završili osnovnu školu, ali večernji kurs veronauke svakako jesu. Oni su danas naši najveći vernici i ne propuštaju priliku da se krste, ljube ikone, popovske ruke i razmeću svojim poznavanjem pravoslavnog kalendara i običaja. Još malo pa će umesto zakona i ustava da citiraju Bibliju, što bi bio vrhunac njihovog političko-marketinškog licemerja. Ali, zašto oni to rade? Najverovatnije im je neko rekao da se narod pali na vernike, te su oni počeli masovno da se uvlače glasačkom telu. Voleo bih da upoznam one koji misle da su političari iskreni vernici i da tu nema trunke političkog marketinga!

Posebno su mi interesantni kada se grupno okupe u nekom hramu, poređaju se po debljini i krenu da pomeraju usne kao da znaju molitvu, dok im vreo vosak kaplje po grešnim prstima. Često im se desi da se obrukaju, jer ih Ministarstvo vera nije dobro pripremilo. Već je postao legendaran slučaj kada je premijer Deda Mraz odbio naforu (osveštani lebac za one koji ne znaju) rečima „neka hvala, malopre sam doručkovao“, da bi se kasnije predomislio i tražio jedan griz. Ono što me brine jeste poruka koja se takvim grupnim političkim molitvama pred kamerama šalje javnosti. Poruka da je Srpska pravoslavna crkva glavni društveni faktor i da su sveštenici iznad svetovnih zakona. Ako se predsednik pokloni i poljubi ruku patrijarhu pred kamerama, da li je to poruka da je on patrijarhov sluga, odnosno da je patrijarh glava Srbije?

Ono što zabrinjava jeste da je Srpska pravoslavna crkva ušla u sve pore društva i u sve državne institucije. Sveštenici su članovi RRA i raznih nekih komisija, na svim državnim dešavanjima sveštenici su u prvom redu, crkva je jako bliska sa Vojskom Srbije, ušetala je u osnovne i srednje škole, oslobođena je poreza i fiskalnih kasa, sveštenicima država uplaćuje zdravstveno i penziono osiguranje… i sve bih to mogao da preživim, ali njima to nije dovoljno.

Skoro sve političke partije imaju svoju partijsku slavu, ogroman broj opština i gradova ima svoju opštinsku i gradsku slavu, organizacije i ustanove imaju svoju slavu, prostorije državnih i partijskih organizacija se osveštavaju… I sve je to divno i krasno, ali moram da se zapitam da li smo mi ostali dobrodošli? Ako opština ili grad ima svoju slavu, da li to znači da neko ko nije pravoslavac može da postane predsednik opštine, odnosno gradonačelnik? Naravno da ne može.

Pored gradova, opština, sela, mesnih zajednica, slave imaju medicinari, pekari, ribari, škole… Samo prostitutke još uvek nemaju svoju slavu. Ali da se vratimo na školsku slavu. U Utisku nedelje Muamer Zukorlić je spomenuo kako je nekorektno da muslimanska deca moraju da slave školsku slavu Svetog Savu. Usledio je odgovor da to nema nikakve veze sa pravoslavljem, već da je to ima veze sa školstvom, obrazovanjem i da je Sveti Sava bio prosvetitelj?! Terati nepravoslavnu decu da slave i obeležavaju školsku slavu Svetog Savu je najčistiji primer pokrštavanja koje je na delu u Srbiji. Ne bih imao ništa protiv da je u pitanju školski praznik Rastko Nemanjić, ali je u pitanju slava (tradicija koju imaju samo pravoslavni Srbi) i u pitanju je pravoslavni svetac. Na sve to treba dodati da sva deca te nedelje moraju da crtaju Svetog Savu! Mnogi u tome ne vide nikakav problem, jer retko kad obraćaju pažnju na manjinske grupe, ali ima i onih koji vide, ali se zlobno naslađuju kako se vrši nepravda nad manjinom.

Često nas slažu da živimo u sekularnoj državi gde su crkva i država odvojene. Pravoslavna crkva nije odvojena od države već je njen sastavni deo. Ali, da li je politička moć Srpske pravoslavne crkve toliko velika i kako je došlo do toga da se ona za sve pita? Na popisu iz 2002. godine 95 odsto građana se izjasnilo kao vernici, odnosno 85 odsto su pravoslavci. Zbog tog procenta danas imamo situaciju kakvu imamo. Mnogi su zloupotrebljavali ove brojke da bi se dočepali moći i u tome su uspeli. Nažalost, na tom popisu sam se izjasnio kao pravoslavac, što sebi nikada neću oprostiti. Sledeći popis će biti 2011. godine, tako da ću imati priliku da tu grešku ispravim.

Emisiju, koju popularno zovu “tv sedativom bez kontraindikacija”, posebnom čini kombinacija zanimljivih priča o ličnostima iz sveta muzike, filma, mode i televizije, poznatim najširoj publici.

Govore: Kaja Ostojić, Slobodan Stefanović, Predrag Azdejković i Zoran Kesić

…koji se prihvatio te „obaveze“ iako, prema njegovim rečima, nema nikakvog iskustva u ovakvim manifestacijama. „Čitava Srbija je naopako, pa kada već nepismeni mogu ovde da pišu knjige, onda i gejevi mogu da biraju najbolje ženske grudi”, kaže Azdejković za „24 sata”.

IZBOR - Veoma volim ženske grudi, naravno sve me to opčinjava u vizuelnom smislu, pa sam se stoga osetio kompetentnim članom žirija - objašnjava Azdejković otkud on kao gej u žiriju za izbor naj dekoltea Srbije.

Njegovo mišljenje, međutim, nije se poklopilo sa ostatkom žirija, koji je odlučio da Fidenku Đorđević proglasi za devojku sa najboljim poprsjem u Srbiji.

- Fidenkine sise su definitivno bile najveće, ali moju desetku (ocene su bile od jedan do 10) dobila je devojka s veoma malim obimom, ne sećam se kako se zove. Ona je toliko sigurno i ženstveno prodefilovala pistom da me je ostavila bez daha. Moj stav je da veličina nije bitna, već je najbitnije to kako žene nose svoje sise - kaže Azdejković.

Predrag dodaje i da ga je začudilo to što su se takmičarke gotovo stidele svog tela. To ga je nateralo da napravi paralelu između slične vrste takmičenja gde su učesnici muškarci i ove, kada su na pisti žene.

- Stekao sam utisak da se ove devojke, uprkos svom fantastičnom izgledu, osećaju kao parče mesa bačeno lavovima i toga se stide. Kod muškaraca je to drugačije, oni nemaju velike sise, ali imaju veliko samopouzdanje, a ono očigledno nedostaje damama koje su učestvovale na izboru - priča Azdejković.

Ovaj gej aktivista smatra da su grudi najveće oružje žene i da bi trebalo da svaka dama  nauči kako da to iskoristi, bez predrasuda. - Smešno mi je kad vidim devojku sa push-up grudnjakom, koji joj toliko stisne sise da izgleda kao da će ispasti u svakom trenutku - završava Azdejković.

Među grobarima više gejeva nego među delijama

PROZIVKA - Azdejković kaže da su se gejevi masovno odazvali njegovom apelu da se pomogne Fudbalskom klubu Crvena zvezda da ponovo postane šampion Evrope i sveta. „Čitava akcija imala je veoma dobar odziv, iako su to navijači Partizana pokušali da okrenu u svoju korist. Moje mišljenje je da je mahanje gejevskim zastavama na večitom derbiju sa dela terena na kojem su grobari zapravo ostavilo potpuno drugačiji utisak od onog koji su navijači Partizana želeli da izazovu. Oni su promovisali naše udruženje, tako da to praktično znači da među njima ima više pristalica gejeva”, kaže Azdejković.

TOP 5 grudi na estradi by Predrag Azdejković

1. Jelena Karleuša
Posle dva porođaja ima savršenu veličinu grudi, koju samo ona ume da iznese. Ona prosto ostavlja bez daha šta god da obuče.

2. Biljana Cincarević
Haos, zbog nje jedva čekam VIP Survivor u kojem će po ceo dan biti u kupaćem kostimu i kada će njen fenomenalni dekolte da bude u prvom planu.

3. Danijela Vranješ
Ona je mica, preslatka žena, sitna i divna, sa malim, ali veoma upadljivim grudima. Nešto najslađe na našoj sceni, jedna kompletna ličnost.

4. Lena Bogdanović
Nju sam prvi put video u Plejboju i jednostavno je bilo „uf”, čak i za mene. Neverovatno seksualna devojka čije grudi dolaze do izražaja i u rolci.

5. Katarina Žutić
Slatka i prirodna kao devojčica, a u isto vreme prava žena mačka. Seksi do bola u svakom izdanju i svakom mestu, na njene grudi svako reaguje sa „mmmmm”.

U žiriju koji je pomno pratio defile, po završetku izbora pokrenula se polemika da li bi trebalo napraviti sličnu manifestaciju na kojoj bi se takmičili muškarci. Tako je gej aktivista Predrag Azdejković predložio da biramo „mistera trbušnjaka“.

- To bi bilo baš sjajno, zamisli kakva bi tu konkurencija bila? - bio je oduševljen Azdejković. Međutim, psihologu i poslanici Aleksandri Janković više se dopala ideja da to bude izbor za najlepšu mušku guzu.

- Defile bi obavezno trebalo da bude u tangama - rekla je Jankovićeva, a Azdejković zbunjeno dodao:

- U odnosu na vas, ispadoh suviše konzervativan!?

Da su naše žene jedno od najlepših prirodnih bogatstava koje imamo, uverili su se svi oni koji su došli u petak uveče na finale izbora za „Alo!“ najlepši dekolte Srbije, na kome je za prsa ispred ostalih bila Fidanka Đorđević!

Prsata Vranjanka očarala je sve prisutne svojim prirodnim bujnim grudima, ostavivši iza sebe Katarinu Simić iz Loznice, koja je uzela mesto prve pratilje, i Novosađanku Jovanu Stojadinov, koja će tokom sledećih godinu dana nositi lentu druge pratilje.

Naš tradicionalni izbor iz godine u godinu privlači sve veću pažnju javnosti, o čemu je svedočio i podatak da se u klubu „Tajm aut“ na Adi Ciganliji još pre početka defilea nije moglo naći slobodno mesto. Neki od posetilaca priznali su nam da su doputovali iz drugih gradova samo da bi videli 25 devojaka iz svih krajeva Srbije koje su se borile za laskavu titulu. Muškarci iz publike koristili su svaki trenutak kako bi uslikali obdarene lepotice dok šetaju pistom.

Program je svojim opaskama i duhovitim predstavljanjem devojaka obeležio voditelj Zoran Kesić, koji ni u jednom trenutku nije ostao ravnodušan na grudi devojaka, koje su non-stop prolazile pored njega, kao ni na našu prvu pobednicu Moniku Kiš, koja mu je pomogla u vođenju programa.

Žiri je naglasio da nije imao nimalo lak posao i da im se zavrtelo u glavi od velikih grudi koje su imali prilike da vide, ali su na kraju doneli odluku sa kojom se složila većina članova žirija, ali i publika u klubu, što se moglo videti i po gromoglasnom aplauzu koji je Fidanka dobila po proglašenju.

Neke od takmičarki bile su razočarane nakon proglašenja, ali kasnije su u vreloj atmosferi u klubu „Tajm aut“ prebrodile poraz i uživale u žurki koja je trajala do jutra.

Kapor i Stanojević muvali Milicu Tomašević!

Pevač Saša Kapor i voditelj Vladimir Stanojević tokom čitave večeri nisu odvajali pogled od prošlogodišnje pobednice Milice Tomašević, sa kojom su se i upoznali po završetku programa. Milica i njena drugarica nisu ostale imune na udvaranje dvojice momaka, pa su sa njima ostale do kasno u noć, a zajedno su i otišli iz kluba. Da li se između njih rodila ljubav i gde su završili posle žurke, nije nam poznato.

Stručni žiri na slatkim mukama

Da je Fidanka ta koja će tokom sledeće godine nositi titulu najlepših grudi Srbije, odlučili su predsednik žirija, glavni i odgovorni urednik lista „Alo!“ Antonije Kovačević, psiholog Aleksandra Janković, glumica Danijela Vranješ, gej aktivista Predrag Azdejković, pevačica Katarina Duvnjak Kaja, mladi folk pevač Saša Kapor, učesnik OT Danijel Pavlović, voditelji Vlada Stanojević, Jovana Medić i Nikola Milivojević, kao i predstavnici „Blica“, „24 sata“, „Pulsa“, „Blic žene“, „Sveta“, „Skandala“ i magazina „Story“ i „Hello“.

Vredne nagrade

Fidanka je dobila novčanu nagradu od 1.000 evra od dnevnog lista „Alo!“, vaučer od 1.000 evra od modne kuće „Svit jirs“ za kupovinu, stipendiju za školovanje u „Balkan medija timu“, koji se pobrinuo izgled devojaka, a koji će joj dati priliku da odabere da li će izabrati smer medijske fotografije, šminke ili scenografije. Svaka takmičarka dobila je paket kozmetike kompanije „Golden rouz“.